Pre mog prvog putovanja oko sveta, vozio sam se kroz Boston sa svojim prijateljem Majkom. Govorio sam o tome koliko sam uzbuđen zbog svog predstojećeg putovanja i kako se radujem što ću videti sve promene koje će se desiti u Bostonu dok me nema.
Gde bi moji prijatelji bili u životu? Kako bi se promenili? Koje bi poslove imali? Novi hobiji? Nove veze? Kakav bi bio grad?
Mogućnosti su izgledale beskrajne.
„Mete, sve će biti baš onako kako si ostavio“, rekao je. „Vidite, kada sam studirao u inostranstvu, isto sam mislio. Ali u stvari, ništa neće biti drugačije kada dođete kući. Sve i svi će biti isti.”
„Mnogo toga se može dogoditi za godinu dana, Mike.
„Kažem ti, Met“, nastavio je, „život će biti onakav kakav si ga ostavio. Videćete.”
Kada sam se vratio kući osamnaest meseci kasnije, shvatio sam da je bio u pravu. Dok sam se ja promenio, dom nije. Moji prijatelji, koji sada kreću u svoje kasne dvadesete, i dalje su imali iste poslove, išli su u iste barove i uglavnom su radili iste stvari. Oni su i dalje bili isti ljudi koje sam ostavio ranije. Štaviše, i sam Boston je osećao isto. Imao je istu vibru kao i ranije. Svuda se još gradilo, a restorani su bili isti.
Majk je bio u pravu. Dok sam rastao, dom je ostao zamrznut u vremenu.
I dok sam još uvek voleo svoje prijatelje, porodicu i grad, shvatio sam da se više ne uklapam u Boston. Bilo mi je malo. Prerastao sam život tamo.
Međutim, najgore je bilo što sam sada imao ovu vatru u sebi koju nisam mogao da izrazim nikome koga poznajem. Želela sam da probam nove stvari, idem na nova mesta i upoznam nove ljude. Ali moji prijatelji nisu mogli da shvate zašto sam bio tako depresivan zbog povratka. Nisu hteli da čuju za moje putovanje ili sve kul stvari koje sam radio dok su išli na posao i sa posla.
Mojim roditeljima je to bilo kao da se dvosmislenim o mestu rođenja. Mojim prijateljima je izgledalo kao da sam sada „suviše kul“ za njih.
Ali to nije bilo to.
Kao što je Bendžamin Baton rekao: „Smešno je doći kući. Izgleda isto, miriše isto, oseća se isto. Shvatićeš da si ti ono što se promenilo.”
Nakon što je početno uzbuđenje što sam kod kuće nestalo, postao sam nemiran. Imao sam depresiju posle putovanja.
Povratak kući je težak i malo ljudi se bavi realnošću da je to često antiklimaktični kraj iskustva koje menja život.
Posle godinu dana neverovatnih avantura, vratili ste se tamo gde ste počeli – sedite na kauču, u svom stanu ili u staroj spavaćoj sobi, dosadno, uznemireno i nervozno. Vaši prijatelji ne razumeju vas, ne žele da čuju vaše priče ili ne shvataju zašto se osećate tako neprijatno.
“Šta? Ne sviđa ti se više ovde?” oni će pitati.
Ali nije da vam se to ne sviđa.
Samo što ste prešli sa 100 na 0 brže nego što možete da obradite.
Osećate se kao da ste se vratili na tačno mesto na kom ste otišli. Prešli ste od putovanja po svetu i planinarenja u džungli do sedenja u kabini. Jednog trenutka ste vi vaš san, sledećeg ste stari u kancelariji koja je čeznula da bude slobodna. I osećate se kao da nikada zaista niste pobegli iz svog starog života.
I to je depresivno.
To je osetio svako ko je ikada putovao svetom.
Nakon što dođete kući, kada se prvi zagrljaji zagrle, ispričane priče (onima koji će slušati) i kada se završe ponovni susreti, mnogi od nas otkrivaju da je naš pravi dom okružen nepoznatim.
Svaki put kada se prijatelj vrati kući sa putovanja, njihovo prvo pitanje za mene je uvek: „Kako se nosiš sa depresijom nakon putovanja?“
Ne postoji pravi lek za bluz posle putovanja. Jedini pravi način da prevaziđete depresiju posle putovanja je da ostanete zauzeti. Razgovarate sa ljudima na mreži, idete na sastanke ili planirate svoje sledeće putovanje. Zadržite tu energiju koju ste imali na putu. Izađite, razgledajte svoj grad, idite na putovanja, nađite hobi… uradite nešto. Jer što više ostanete mirni, to će vaša depresija biti gora.
Ali ono samo bledi kako više vremena prolazi. Nema leka osim vremena. To je kao da preboliš vezu. Naravno, možete ostati zauzeti, ali tek kako vreme odmiče polako počinjete da idete dalje.
Kada ste putovali, svaki trenutak ste posmatrali kao avanturu. Gledajte i svoj život kod kuće kao jedan. Ostani zauzet. Ostati aktivan. Probati nove stvari. Zadrži takav stav.
Kada to uradite, dom će se osećati malo manje zagušljivo.